Ko­la­šin je pri­je par go­di­na do­spio na sa­mu mar­gi­nu ri­bo­lov­ne ma­pe Cr­ne Go­re, iako je pi­o­nir u ri­bo­lov­nom tu­ri­zmu. Po­sje­ta ino­stra­nih go­sti­ju ri­bo­lo­va­ca ta­da je sve­de­na na sam mi­ni­mum. Čak su iz­o­sta­li i oni tra­di­ci­o­nal­no uvi­jek na­klo­nje­ni go­sti iz okru­že­nja: Sr­bi­je, Bo­sne... O tre­nut­nom sta­nju raz­go­vo­ra­li smo sa Mi­le­tom La­ze­re­vi­ćem, ko­ji sa svo­jom fir­mom „Ma­ni­ro” ga­zdu­je ovim vo­da­ma.
- Na mol­bu ve­ćeg bro­ja ri­bo­lo­va­ca iz Ko­la­ši­na i oko­li­ne, ko­ji­ma se smu­či­lo ka­ta­stro­fal­no sta­nje na Ta­ri, od­lu­čio sam da dam svoj do­pri­nos una­pr­je­đe­nju ri­bljeg fon­da i raz­vo­ju ri­bo­lov­nog tu­ri­zma u Ko­la­ši­nu. U apri­lu 2014. go­di­ne sam u ime svo­je pri­vat­ne fir­me, kao pr­va pri­vat­na kom­pa­ni­ja u Cr­noj Go­ri, pot­pi­sao ugo­vor sa Mi­ni­star­stvom po­ljo­pri­vre­de o ga­zdo­va­nju vo­da­ma, a po­tom smo uspje­li da pro­du­ži­mo ga­zdo­va­nje. Ako us­pi­je­mo da re­a­li­zu­je­mo svo­je pla­no­ve, Ko­la­šin­ci će ima­ti ve­li­ke ko­ri­sti od či­ta­vog pro­jek­ta, jer mu­ši­ča­re­njem se ba­ve ve­ći­nom bo­ga­ti lju­di -sma­tra La­za­re­vić.
Do­da­je da je pro­sječ­na po­tro­šnja mu­ši­ča­ra 200 eura dnev­no. Od ri­bo­lov­nog tu­ri­zma za­ra­đu­ju svi, vla­sni­ci smje­šta­ja, re­sto­ra­ni, vo­di­či pro­iz­vo­đa­či mu­ši­ca, tak­si­sti...
– Sma­tram da ovaj pro­je­kat mo­že, ako se ostva­ri, da u mno­go­me do­pri­ne­se raz­vo­ju Ko­la­ši­na, ali i ši­re re­gi­je i Cr­ne Go­re. U skla­du sa na­ve­de­nim upra­vo će Ko­la­šin i naš ri­bo­lov­ni klub (za­jed­no sa SRK Ko­la­šin) u ju­lu ove go­di­ne bi­ti do­ma­ćin ve­li­kog me­đu­na­rod­nog ri­bo­lov­nog tak­mi­če­nja Ja­dran­sko Po­du­nav­skih ze­ma­lja. Broj po­ten­ci­jal­nih uče­sni­ka sa­mo za ovaj do­ga­đaj je oko 50-60 tak­mi­ča­ra, plus lo­gi­sti­ka, no­vi­nar­ski kor i dru­gi – na­po­mi­nje on.
Još ma­lo­broj­ni po­sje­ti­o­ci iz ino­stran­stva sa naj­ve­ćim sim­pa­ti­ja­ma do­ži­vlja­va­ju pre­li­je­pu pri­ro­du i na­še vo­de, ali go­to­vo uvi­jek do­da­ju­ći da se na­še pri­rod­no bo­gat­stvo ve­o­ma sla­bo ču­va, sa ve­li­kim za­mjer­ka­ma oko ne­bri­ge ko­ju vi­de na sva­kom ko­ra­ku go­to­vo kod svih od po­je­din­ca do dr­ža­ve. Sme­će na oba­la­ma ri­je­ka i je­ze­ra, pa i na sa­moj vo­di, ne­do­sta­ta­je pra­te­ća tu­ri­stič­ka po­nu­da ko­ja bi upot­pu­ni­la ri­bo­lov, po­put lo­kal­nih re­li­kvi­ja ili or­ga­ni­zo­va­nih po­sje­ta pri­rod­no-isto­rij­skim zna­me­ni­to­sti­ma i slič­no. Cje­lo­kup­na or­ga­ni­za­ci­ja i bri­ga oko tih go­sti­ju ne­ka­ko je uvi­jek osta­vlje­na na te­ret lo­kal­nim sport­sko-ri­bo­lov­nim klu­bo­vi­ma od či­jeg en­tu­zi­ja­zma i vo­lje če­sto, a ne­kad i is­klju­či­vo, za­vi­si ocje­na po­sje­te ili ci­je­log aran­žma­na jed­nog go­sta. Na­ža­lost, u na­šim lo­kal­nim sre­di­na­ma ri­bo­lov se još po­sma­tra kao „do­ko­no gu­blje­nje vre­me­na”, a za­bo­ra­vlja či­nje­ni­ca da zbog sve ma­nje ri­be u svjet­skim vo­da­ma, da­nas je ri­bo­lov sve ma­nje so­ci­jal­na za­ba­va, a sve vi­še ho­bi i sport bo­ga­tih lju­di. Ov­dje po­seb­no mje­sto za­u­zi­ma mu­ši­ča­re­nje na sal­mo­nid­nim vo­da­ma, ko­je svo­jom kom­plek­sno­šću i pra­vil­nim od­no­som pre­ma ri­bi i okru­že­nju pred­sta­va­lja ve­o­ma bi­tan fak­tor elit­nog ri­bo­lov­nog tu­ri­zma, a upra­žnja­va­njem istog ne is­cr­plju­ju se pri­rod­ni re­sur­si već se naj­bo­lje vr­ši oču­va­nje na­ših ri­je­ka i je­ze­ra.
Ri­bo­lov­ni tu­ri­zam je kom­plek­sna i za­htjev­na ka­te­go­ri­ja, ko­ja se uz pra­vi­lan od­nos dr­ža­ve pre­ma mo­že usmje­ri­ti u pra­vom smje­ru. S.B.M.